Detaljna biografija: Bertolt Breht

Eugen Bertolt Fridrih Breht (Eugen Berthold Friedrich Brecht), rođen 10. februara 1898. godine u Augsburgu, a preminuo 14. avgusta 1956. godine u Istočnom Berlinu, bio je nemački dramski pisac, pesnik i pozorišni reditelj. Njegov uticaj na razvoj pozorišta u 20. veku je nemerljiv; on je revolucionarizovao dramsku umetnost stvorivši koncept 'epskog pozorišta' (koje je kasnije nazivao dijalektičkim pozorištem). Breht je odrastao u buržoaskoj porodici, studirao je medicinu, a tokom Prvog svetskog rata radio je kao bolničar, što je u njemu probudilo snažan antiratni sentiment. U vajmarskoj Nemačkoj, Breht se afirmisao kao jedan od vodećih mladih autora. Prihvatio je marksističku filozofiju, koja je postala temelj njegovog pogleda na svet i umetnost. Zbog svojih levičarskih stavova i antifašističkog delovanja, morao je da napusti Nemačku 1933. godine, dan nakon požara u Rajhstagu. Dugo godina je živeo u egzilu – u Danskoj, Švedskoj, Finskoj, a zatim i u SAD-u. U Americi se nije najbolje uklopio u holivudsku industriju, a 1947. godine je morao da svedoči pred Komitetom za neameričke aktivnosti, neposredno nakon čega je napustio zemlju i vratio se u Evropu, nastanivši se u Istočnom Berlinu, gde je osnovao čuveni pozorišni ansambl Berliner Ensemble. Brehtov stil i teorija epskog pozorišta bili su usmereni na to da gledaoca probude iz pasivnog uživljavanja u iluziju na sceni. Umesto katarze i emotivne identifikacije (aristotelovskog pozorišta), on je želeo da podstakne kritičko promišljanje. Koristio je tehniku 'Verfremdungseffekt' (efekat očuđavanja ili distanciranja), koja uključuje različite postupke poput direktnog obraćanja publici, ubacivanja songova koji prekidaju radnju, korišćenja neobičnog osvetljenja i natpisa, sve s ciljem da publiku podseti da gleda predstavu, a ne stvarnost, i da ih natera da razmišljaju o društvenim i političkim problemima koji su prikazani. Njegova najpoznatija dela uključuju 'Operu za tri groša' (1928, uz muziku Kurta Vajla), koja je postigla svetski uspeh; 'Majku Hrabrost i njenu decu' (1939), snažnu antiratnu dramu; 'Život Galilejev' (1943), dramu o odgovornosti naučnika; i 'Kavkaski krug kredom' (1944). Pored drama, Breht je bio izvanredan pesnik, a njegove pesme, oštre, satirične i direktne, predstavljaju značajan deo njegovog opusa. Zanimljivo je da je Breht često radio u kolektivu i oslanjao se na saradnice i prevoditeljke, poput Margarete Štefin i Rut Berlau, čiji je stvarni doprinos njegovim delima često bio podcenjen. Brehtovo nasleđe leži u pozorištu koje nije samo estetski doživljaj, već i sredstvo društvene promene i političkog buđenja.