Nazad na profil pesnika

Detaljna biografija: Desanka Maksimović

Kompletna i pregledna biografija i stvaralaštvo pesnika

Desanka Maksimović (1898–1993) je najplodnija, najprevođenija i najomiljenija srpska peskinja 20. veka. Tokom svoje sedam decenija duge stvaralačke karijere, Desanka je postala simbol tople, iskrene i duboko humane lirske reči. Njena poezija slavi život, ljubav, prirodu, otadžbinu, detinjstvo i plemenitost. Desankin glas bio je glas utehe, blagosti i duboke povezanosti sa sudbinom sopstvenog naroda, ali i sa sudbinom malog, običnog čoveka.

Rani život i obrazovanje

Desanka Maksimović je rođena 16. maja 1898. godine u selu Rabrovica kod Valjeva. Ubrzo nakon njenog rođenja, porodica se preselila u Brankovinu, mesto koje je obeležilo njeno detinjstvo i ostalo njena večna inspiracija. Njen otac Mihailo bio je učitelj, pa je Desanka odrastala okružena knjigama, ali i prelepom prirodom Brankovine, čije je šume, livade i ptice opisivala tokom celog života.

Gimnaziju je završila u Valjevu, a studije komparativne književnosti, istorije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radila je kao profesorka u gimnazijama u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu (Prva ženska realna gimnazija), gde je provela radni vek obrazujući generacije mladih devojaka i učeći ih ljubavi prema lepoj reči.

Književni rad i stvaralaštvo

Desanka je prve pesme objavila 1920. godine u časopisu "Misao", a njena prva zbirka pesama iz 1924. odmah je privukla pažnju kritike i publike. Njen stil odlikuje jednostavan, neposredan izraz, melodija narodnog jezika i odsustvo bilo kakve stilske izveštačenosti. Pisala je slobodnim stihom koji teče prirodno poput razgovora.

Tokom Drugog svetskog rata, Desanka je delila sudbinu naroda pod okupacijom. Kada je čula za stravičan masakr đaka i profesora u Kragujevcu u oktobru 1941. godine, napisala je svoju čuvenu pesmu Krvava bajka, koja je postala svedočanstvo o stradanju nevinih i jedna od najpotresnijih rodoljubivih poema u svetskoj književnosti.

Stil, motivi i teme

Desankin opus obuhvata preko pedeset knjiga poezije i proze, a njeni ključni motivi su:

1. Ljubav i strepnja: Ljubav u njenoj poeziji je stidljiva, nežna, puna strepnje i iščekivanja. Ona slavi ljubav koja se samo naslućuje i koja je najlepša dok se o njoj samo mašta.

2. Povezanost sa prirodom: Desanka peva o biljkama, cveću, pticama i zvezdama sa dubokim panteističkim osećanjem bliskosti. Priroda je za nju živi organizam koji saoseća sa čovekom.

3. Humanizam i opraštanje: Njena remek-zbirka Tražim pomilovanje donosi lirsku diskusiju sa Dušanovim zakonikom, u kojoj pesnikinja traži milost za sve slabe, grešne, neshvaćene i odbačene.

Najvažnija dela i zbirke

Objavila je veliki broj knjiga za decu i odrasle:

Zanimljivosti i anegdote

Desanka je bila udata za Sergeja Slastikova, ruskog emigranta i prevodioca. Njihov brak bio je pun ljubavi i međusobnog poštovanja, iako nisu imali dece. Sergej je bio njen najveći oslonac i podrška u radu.

Desanka je bila poznata po svom prepoznatljivom izgledu – uvek je nosila šešir sa širokim obodom i lepezu, šetajući ulicama Beograda sa blagim osmehom. Bila je izuzetno skromna i pristupačna, rado se odazivala na susrete sa decom u školama i bibliotekama širom Jugoslavije. Umrla je 11. februara 1993. godine u Beogradu u 95. godini života. Sahranjena je u svojoj voljenoj Brankovini, pod senkama starih stabala, gde je i danas njen grob mesto hodočašća ljubitelja poezije.

Uticaj i nasleđe

Desanka Maksimović je za života postala ikona srpske prosvete i književnosti, a njena poezija ostaje kamen temeljac obrazovnog sistema u Srbiji i celom regionu. U njenu čast je osnovana Zadužbina Desanke Maksimović koja dodeljuje godišnju nagradu za pesničko stvaralaštvo. Njena skulptura u Valjevu podignuta je još za njenog života, što je izuzetan presedan u našoj kulturi i svedočanstvo poštovanja koje je uživala. Desanka je uspela ono što retko kom pesniku polazi za rukom – da njeni stihovi postanu deo kolektivne svesti naroda, a njena blagost i mudrost ostaju trajna inspiracija za sve buduće autore koji pišu o ljubavi, životu i prirodi. Njen legat u Brankovini, sa autentičnim porodičnim stvarima, rukopisima i pismima, svedoči o jednostavnosti i skromnosti ove velike peskinje. Desankina dela su prevedena na više od trideset svetskih jezika, a njeno ime ponosno nose osnovne i srednje škole širom Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Najpoznatije pesme

  • Krvava bajka: Potresna poema o đacima u Kragujevcu koji su u jednom danu streljani od strane okupatora, napisana kao svedočanstvo o velikoj tragediji.
  • Strepnja: Vanvremenska ljubavna pesma koja slavi lepotu iščekivanja i tajanstvenost neiskazane ljubavi.
  • Opomena: Pesma o krhkosti osećanja i potrebi da se ljubav čuva nežnošću i pažnjom, pre nego što bude kasno.
  • Tražim pomilovanje: Naslovna poema iz njene zbirke u kojoj se pesnički buni protiv strogih zakona carstva, moleći za razumevanje ljudskih slabosti.