Detaljna biografija: Johan Volfgang Gete

Johan Volfgang fon Gete (1749–1832) bio je nemački pesnik, romanopisac, dramski pisac, humanista, naučnik i vodeća ličnost nemačke književnosti i pokreta Sturm und Drang (Juriš i prodor) i vajmarskog klasicizma. Rođen je u Frankfurtu na Majni, u bogatoj i uticajnoj građanskoj porodici. Studirao je prava u Lajpcigu i Strazburu. Veći deo života proveo je u Vajmaru, gde je služio kao ministar i tajni savetnik na dvoru vojvode Karla Avgusta, pretvorivši ovaj grad u kulturni centar Evrope.

Putovanja, nauka i prijateljstvo sa Šilerom

Gete je bio svestrani genije; bavio se biologijom, geologijom i optikom (napisao je čuvenu Teoriju boja). Njegov put u Italiju doneo mu je preokret ka klasičnim estetskim idealima. Ključan događaj u njegovom životu bilo je duboko prijateljstvo i stvaralačka saradnja sa pesnikom Fridrihom Šilerom, sa kojim je radio na preporodu nemačke drame i estetike. Gete je bio čovek neverovatne životne energije; pisao je i stvarao više od šest decenija.

Književno stvaralaštvo i stil

Geteov opus je ogroman. Njegov rani roman Stradanja mladog Vertera (1774) izazvao je svetsku senzaciju i stvorio fenomen "verterizma". Njegovo životno remek-delo, na kojem je radio skoro šezdeset godina, jeste dramska poema Faust. Ova poema, kroz priču o naučniku koji prodaje dušu đavolu u potrazi za apsolutnim saznanjem, predstavlja vrhunac modernog zapadnog duha. Njegove rane pesme poput odes Prometej i putopisi iz Italije svedoče o svestranosti njegovog pesničkog izraza koji je postavio estetske temelje celoj Evropi.

Značaj i nasleđe

Gete se smatra nemačkim "nacionalnim genijem" i jednim od stubova svetske kulture. Njegovo delo je uticalo na celokupnu modernu književnost, filozofiju (Niče) i muziku (Mocart, Betoven, Šubert). U Vajmaru i širom sveta osnovani su kulturni instituti koji nose njegovo ime (Goethe-Institut) sa ciljem promovisanja nemačkog jezika i kulture. Gete ostaje večni simbol ljudske težnje ka svestranosti i harmoniji.