Detaljna biografija: Sergej Jesenjin

Sergej Aleksandrovič Jesenjin (1895–1925) bio je jedan od najvećih, najuticajnijih i najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Jesenjin je bio izraziti predstavnik takozvanog "seljačkog pesništva" i imažinizma, a njegova poezija donela je jedinstvenu, melodičnu sliku ruske prirode, sela, životinja, ali i tragični osećaj propadanja starog sveta pred naletom gvozdene industrijalizacije. Njegov kratki, olujni život obeležen boemijom, ljubavnim skandalima i tragičnim krajem učinio ga je legendom i arhetipom tragičnog pesnika.

Rani život i obrazovanje

Jesenjin je rođen 3. oktobra 1895. godine u selu Konstantinovo u Rjazanjskoj guberniji, u siromašnoj seljačkoj porodici. Detinjstvo je proveo kod babe i dede po majci, koji su bili imućniji i pobožniji, pa je Sergej odrastao uz ruske narodne priče, pesme i crkvenu literaturu. Priroda rjazanjskog kraja, reka Oka i nepregledne ruske šume i livade postale su večna tema i najvažniji motiv njegove rane poezije.

Nakon završene crkveno-učiteljske škole, Jesenjin odlazi u Moskvu 1912. godine, gde radi u štampariji i počinje da piše. Ubrzo prelazi u Petrograd (Sankt Peterburg), gde ga pod svoje okrilje uzimaju tadašnji književni velikani poput Aleksandra Bloka, koji prepoznaje njegov nesvakidašnji talenat i lepotu njegovog čistog narodnog jezika.

Književni rad i stvaralaštvo

Jesenjinova prva zbirka pesama Radunica (1916) donela mu je trenutnu slavu. Pojavio se u salonima Petrograda obučen u rusku narodnu nošnju, recitujući pesme o mirisu sena, zvuku crkvenih zvona i lepoti ruskih breza. Bio je primljen sa oduševljenjem kao glas prave, iskonske Rusije.

Jesenjin je u početku sa oduševljenjem prihvatio Oktobarsku revoluciju 1917. godine, videći u njoj šansu za oslobođenje seljaka i preporod Rusije. Međutim, brzo se razočarao shvativši da boljševička industrijalizacija i gvozdena disciplina uništavaju rusko selo koje je on toliko voleo. To razočaranje dovodi do promene u njegovom stvaralaštvu – njegova poezija postaje mračna, kafanska, puna splina, alkohola i očajanja (faza Kafanske Moskve).

Stil, motivi i teme

Jesenjinov stil odlikuje se izuzetnom muzikalnošću, slikovitošću i iskrenošću:

1. Kult prirode i životinja: Ruska breza, zlatna jesen, psi, krave i konji su stalni motivi njegove lirike. Sebe je nazivao "poslednjim pesnikom sela" i bratom životinja.

2. Kafanski splin i boemija: Pesme iz zbirke Kafanska Moskva donose scene iz kafana, alkohol, tuče i duboki očaj čoveka koji se ne snalazi u novom vremenu.

3. Tragični nihilizam: Njegova poema Crni čovek je vrhunac psihološkog mraka, opis borbe sa sopstvenim demonima, alkoholizmom i ludilom.

Najvažnija dela i zbirke

Objavio je brojne zbirke poezije i poeme:

• Radunica (1916)
• Ispovest huligana (1921)
• Kafanska moskva (1924)
• Persijski motivi (zbirka tople, egzotične ljubavne lirike nastala tokom boravka na Kavkazu)
• Crni čovek (autobiografska poema objavljena posthumno)
• Ana snegina (poema)

Zanimljivosti i anegdote

Jesenjin je bio poznat po burnim ljubavnim vezama. Njegov najčuveniji brak bio je sa slavnom američkom plesačicom Isadorom Dunkan, koja je bila 18 godina starija od njega i nije govorila ruski, dok on nije govorila engleski. Zajedno su putovali po Evropi i Americi, ali je veza bila obeležena skandalima, alkoholom, ljubomorom i tučama, nakon čega su se rastali.

Jesenjinov kraj bio je tragičan. Duboko depresivan, progonjen od strane sovjetskih vlasti i uništen alkoholizmom, prijavio se u hotel "Astorija" u Lenjingradu (Sankt Peterburg) krajem decembra 1925. godine. U hotelskoj sobi, 28. decembra, pronađen je mrtav – obesio se o cev za grejanje. Pre nego što je izvršio samoubistvo, svojom krvlju (jer u sobi nije bilo mastila) napisao je svoju poslednju pesmu: Doviđenja, druže, doviđenja. Imao je samo 30 godina. Njegova smrt izazvala je talas žalosti i samoubistava među mladima širom Rusije, a njegova poezija je godinama nakon toga bila neformalno zabranjivana i proganjana u Sovjetskom Savezu.

Uticaj i nasleđe

Jesenjinov uticaj na rusku i svetsku poeziju je legendaran i neprolazan. On je uspešno stvorio kultni fenomenu „jesenjinštine“ – kult tragičnog, duboko senzibilnog pesnika koji peva o selu, prirodi, ljubavi i boemiji. Njegova poezija je prevedena na sve značajne svetske jezike, a na prostorima Balkana je doživela nezapamćenu popularnost zahvaljujući izuzetnim prepevima naših pesnika. Njegove pesme su prekomponovane u stotine pesama koje se i danas rado pevaju u kafanama i na koncertima širom regiona. Jesenjin ostaje besmrtni simbol ruske duše, njene nepregledne širine, melanholije i večnog prkosa sopstvenoj tragičnoj sudbini.

Najpoznatije pesme

• Pismo majci: Nežna i topla pesma u kojoj se pesnik obraća svojoj staroj majci na selu, tražeći oprost za svoj grešni i burni život u gradu.
• Kafanska moskva: Ciklus pesama o propadanju u moskovskim krčmama, pijančenju i čežnji za izgubljenom čistotom detinjstva.
• Crni čovek: Mračna i dramatična poema o unutrašnjem dvojniku koji noću dolazi da pesnika podseti na sve njegove grehe, kukavičluk i propast.
• Doviđenja, druže, doviđenja: Njegovi poslednji stihovi, potresan oproštaj od života i prijatelja u kojem poručuje da u ovom životu umreti nije ništa novo, ali ni živeti nije najnovije.