Detaljna biografija: Stefan Malarme
Stefan Malarme (Stéphane Mallarmé, 1842-1898) jedan je od najznačajnijih i najradikalnijih francuskih pesnika 19. veka, ključna figura pokreta simbolizma i umetnik čije je eksperimentisanje sa jezikom snažno uticalo na čitavu modernu poeziju i književnu teoriju 20. veka. Rođen u Parizu u porodici državnih službenika, Malarme je rano upoznao tugu nakon smrti majke, a potom i voljene sestre. Svoj radni vek proveo je kao tihi, skromni i često frustrirani profesor engleskog jezika u raznim provincijskim srednjim školama pre nego što je dobio premeštaj u Pariz. Njegov spoljašnji život bio je naizgled monoton, posvećen porodici, ali je njegov unutrašnji i intelektualni život bio prava vulkanska erupcija književnih inovacija. Malarmeova poetika temeljila se na verovanju da svakodnevni jezik služi samo trivijalnoj komunikaciji, dok istinska poezija mora da koristi jezik na način koji stvara magiju i evokaciju. Njegov čuveni postulat "Imenovati predmet znači uništiti tri četvrtine uživanja u pesmi... Sugerisati ga, to je ideal", postao je manifest simbolizma. Malarmeov stil je neverovatno gust, hermetičan i sintaksički složen; reči kod njega gube svoja fiksna značenja i postaju zvučni i vizuelni simboli koji asociraju na Ideju. Njegovo najpoznatije rano delo, "Popodne jednog fauna", postalo je slavna poema koja je inspirisala Kloda Debisija da komponuje svoj čuveni muzički preludijum. U Parizu, u svom skromnom stanu u ulici Rim, Malarme je svakog utorka uveče ("Les Mardis") organizovao književna okupljanja, na kojima je govorio o suštini poezije pred očaranom publikom, koju su činili umetnici poput Pola Valerija, Andrea Žida, Oskara Vajlda, Kloda Monea i Pola Gogena. Kroz te večeri, Malarme je postao "sveti čovek" simbolizma i intelektualni svetionik čitave jedne generacije. Njegovo najveće remek-delo eksperimentalne poezije je poema "Bacanje kocki nikad neće ukinuti slučaj" (Un Coup de Dés Jamais N'Abolira Le Hasard), izdata 1897. godine. Ovo delo je vizuelno revolucionarno – tekst je razbacan po stranicama korišćenjem različitih fontova i ogromnih belina, anticipirajući kaligrame, vizuelnu poeziju i modernistički slobodni stih. Zanimljivo je da je Malarme sanjao o stvaranju "Knjige" (Le Livre), apsolutnog, arhitektonskog književnog dela koje bi sadržalo objašnjenje celokupnog sveta, verujući da je "sve na svetu stvoreno da bi završilo u knjizi". Ovaj utopijski projekat nikada nije ostvaren, ali je ostavio hiljade beleški za sobom. Umro je iznenada sa 56 godina. Malarmeov napor da oslobodi reč njenih okova stvorio je potpuno novu estetiku i utabao put savremenoj hermeneutici i poststrukturalizmu u modernoj umetnosti.