Močvarski duhovi

Oterah te bičem amo U podne kroz granje, Da udvoje dočekamo Prazno blagostanje. Eto – sedim pored tebe, Močvara je pusta. Svedok – Mesec Gore s neba – Iskrivio usta. Ja sam kao ti, dete šuma, Šta stasom da kažem, Od makovog manji zrna – Zakržljali vraže. Na šeretskoj kapurini Zvonce za rastanke. Iza leđa – u daljini – Delte pletisanke. Naš šeretski zanos stine – Vode mrtve tako. Zelene se kapurine, Stoje naopako. San svoj vode čumom škrope, Talas rđom line… Mi smo – napuštene stope Nečije sudbine… Prevod: Miodrag Sibinović Prsten života , BIGZ, 1975.