Aleksandru bloku

Dođoh pesniku u goste. Nedelja je. Tačno — podne, Sobe prostrane tišina A za prozorima mraz. I purpurno sunce lebdi Nad čupavim, surim dimom. O, kako je zračan pogled Domaćina ćutljivog! Zar te oči da iščeznu Iz sećanja bilo čijeg… I opreznost mi nalaže: Nemoj gledati u njih. No ostaju našee reči, Dim podneva, i nedelja U visokom sivom domu Kraj baltičke kapije.