Uveče

Oplakuje tiha muzika predvorjem Ispaćene duše tajanstvenu bedu. Sveže i oštro mirišu morem Sa poslužavnika ostrige u ledu. „Prijatelj sam ti“, šapće, a uzdisaj Meni se ote kada mi ramena Dotače tek nežno, i iz mene žena Zavapi ruku njegovih zagrljaj. Pogled mu je pogled mačaka i ptica. Na jahačice se jedre tako gleda. Ispod laganog zlata trepavica U oku se osmeh spokojan ogleda. Napeve setne sred šumnoga plesa Zakovitlani uvis diže dim: „Blagoslovi, bože presvetli, nebesa, Ti si noćas prvi put s ljubljenim“.