Večernja soba

Govorim sad reči koje tami streme I samo se jednom rađaju u duši. Pčela oko bele zuji hrizanteme. Jastučić starinski za miris me guši. U sobi, čiji prozori su uski Još prebiva ljubav i starine skrama, I nad krevetom napis po francuski „Gospode, smiluj se nad nama“. Kazivanje drevnih, tajanstvenih slova, O dušo moja, ne diraj ne išti… Buni se odbljesak sevrljskih kipova Ispod odežda tame što ih tišti. Poslednji zračak žućkasti i Gordi Vene u buketu jarkih georgina I, ko u san, kaplje: zvuk sa violina I s klavira jecaju akordi.