Na svetoga Savu

Kad ste juče, mila deco, svi radosni bili, čistom dušom svete pesme ugodniku vili. Pesme vili na njegovu i na svoju diku, Svetom Savi, srpskog roda prvom prosvetniku. Name pade, ne znam zašto, neka briga ljuta, uzdan“o sam toga dana nekoliko puta. Seć“o sam se Crna mraka i borbe krvave, pa sam gled“o u ikonu Svetitelja Save. Odvele me brižne misli do onih krajeva gde još ni sad srpskoj deci srpske škole nema. Kako je to njima teško lutati po tami, u tuđini, u nesvojti videti se sami. Blago vama, mila deco, kojima se daje da u svakoj dragoj školi pribirate znanje! Gde s jezikom mile majke svaka vrlost budi, gde s“ učite da budete i Srbi i ljudi. Štujte škole kao temelj budućnosti prave, srpsku školu k“o amanet Svetitelja Save. Blago vama iduć k znanju po srpskome putu, al ja plačem kad god vidim granu otkinutu.