Februar

Dok lapavica krčka, sopi, I premalećem Crnim diše. Da su mi čeze! Pa da jurnem Kroz blagovesti i doziv kola, Da odem tamo gde pljusak burni Mastilo briše i grč bola. Tamo gde kao gnjile kruške S drveća jata šumskih koka Sleću u bare i grubo ruše Usahlu tugu u ponor oka. Pod njom se ravno Crni polje, I vetar krikom unakažen, I što slučajnije, to bolje Uz jecaj stih po stih se slaže.