Dopadaš mi se kada ćutiš

Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna, iz daljine me čuješ i glas te moj ne dodiruje. Kao da su ti oči nekud odletele i poljubac jedan sklopio usne. I pošto su sve stvari pune moje duše, izranjaš iz njih njome ispunjena. Leptiru sna, na moju dušu ličiš i ličiš na reč melanholija. Dopadaš mi se kada ćutiš i kad si kao odsutna. I kao da se žališ , leptirice zaljubljena. Iz daljine me čuješ i glas me tvoj ne dodiruje. Dozvoli mi da ćutim zajedno s ćutanjem tvojim. Pusti me da ti govorim takođe ćutanjem tvojim, svetlim kao svetiljka, jednostavnim kao prsten. Slična si noći, zaćutala i zvezdana. Ćutanje ti je od zvezda, tako daleko i čisto. Dopadaš mi se kada ćutiš jer kao da si odsutna. Daleka i bolna kao da si preminula. Samo reč, tada, jedan osmeh je dosta. I radostan sam, radostan što istina to nije.