Miroslavu Miki Antiću u spomen

Dogodio se jednom na zemlji Miroslav Mika Antić. Na svetoj vojvođanskoj zemlji pesnik sveta. Gospon Mika Garavih Sokaka, Mika bači iz široke Bačke, paor i čoban iz ravnog Banata, filozof i bećar iz kićenog Srema, ciganski knez, ružokradica poslednji vojvoda Vojvodine. Nikad ga ne videh bez konja i sokola: konj da ga prinosi po banatskim pustama, sokol da mu zvezdu padalicu, iznad Mokrina, lovi i ulovi. Pa kad ono zabasamo u vetrenjače, u napuštene mlinove, u razbojnička svratišta, pa kad svi poviču DI SI BRE MIKO, e onda Mika Antić postaje harmonika, postaje ćemane postaje bas, postaje truba postaje tambura, postaje vino postaje cveće na stolu, e onda Mika bude kralj, bude Li Tai Po bude Katul, bude Vijon bude Ljermontov, na momente grk ko Jakšić a opet da ga na ranu priviješ, ko Desanku. Dogodio se jednom na zemlji Mika Antić, živo čudo u čuđenju neprestanom. Na svetoj vojvođanskoj zemlji. Dobar vetar kapetane, kapetane gospon Miko, bre. Dobre i rodne nebeske njive, ej bre Miko, Miko bači. Do vidjenja Miko kišo zlatonosna, ej bre Miko, čovečino. Pa ppppputuj bbbbbrat Miko, vvvvvojvodo Vojvodine.