Prva ljubavna pesma

Žudim noć lepu kad se sanja i reči tihe ko bez moći drhte od snova i zvezdanja zbog nje kraj mene u toj noći. I dokle mesec ko zlatno gnezdo u cvetnom granju blista a časi slatko nepovratno klize ko kaplje rose s lista Izneo bih joj svoje srce i svoju radost i svoju tugu na dlanu što sni milovanje ko toplo srce nežnu drugu. I srce bih joj otvorio da od nežnosti uzdrhte dani i njen bi lepi pogled bio u mraku vodoskok zvezdani.