Da život bude ljubav

Život, da život bude ljubav samo, da ljudi budu zdravi kao šume, kao paprat bujna da se raskrupnjamo, da čovek ljubav kao hleb razume i da nas bude u semenju buni, sve više takvih sa čovečnom reči i srca spremnog kap po kap da kruni na ranu druga, da rana zaleči. Da kad hleb kažeš, ne vidiš oči iskolačene do besvesti, kad život kažeš, da vidiš žene sve zdrave žene, blagovesti bremene žene, bez bojazni da u utrobi nose guju, da će im ostati dlanovi prazni kad neko opet strese oluju, kad kažeš majke, marame vrane da ne lepršaju pred tvojim vidom, kad kažeš čovek, da te ne gane kriv bez krivice za tvrdim zidom kad čovek kažeš, o kad kažeš, da teče jedna široka reka, ljubavi tople, najbolje straze i najljudskije za čoveka.