Koračaš prstima

Koračaš prstima stazama mog tela. Ideš lagano, ne žuriš. Ponekad se u hodu izgubiš negde i ja se tad izgubim. Pričaš mi prstima, šapućeš njima nežno, od toga snažno mi drhti telo, a jecaji moji, remete noćnu tišinu. Njihovim putem, nepogrešivo idu usne tvoje, vlažne i vrele. Ne mogu se izgubiti, jer nežnim poljupcima prate, užarene puteve, moga tela plam i samo još više, raspaljuju žar.