Pesma o žilavoj mrcini

Došao je do vrata jedne noći mokar mršav izubijan i isprepadan beli zrikavi kusi mačor pustio sam ga unutra i nahranio i ostao je stekao poverenje u mene a onda je jedan prijatelj naišao kolima i pregazio ga. Poneo sam ono što je ostalo kod veterinara koji je rekao:”nema šanse…Dajet mu ove tablete…Kičma mu je slomljena, ali i ranije mu je lomljena pa je srasla, ako preživi nikada neće hodati, gledajte, sačma je još tu…Nekada je imao i rep, neko mu ga je odsekao…” Vratio sam maćora kući, bilo je vrelo leto, jedno od najtoplijih u stoleću, stavio sam ga na pod u kupatilu, davao mu vodu i tablete, nije hteo da jede, nije hteo da pije, umakao sam prst u vodu i vlažio mu njušku i pričao mu, nikud nisam išao, odvojio sam dosta vremena za kupatilo i pričao mu i pažljivo ga dodirivao a on gledao je u mene tim bledoplavim zrikavim očima i kako su dani prolazili načinio je prvi pokret dovukao se prednjim nogama (stražnje nisu radile) do kutije za nuždu, bilo je to kao truba moguće pobede iz tog kupatila ka čitavom gradu, vezan sam bio za tog mačora – teško mi je bilo, ne kao njemu, ali dovoljno teško… Jednog se jutra digao, stao na sve četiri, zatim pao i samo me gledao. Pokušavao je dalje, dizao se i padao, na kraju hodao dva-tri koraka, kao pijan, stražnje ga noge nisu slušale i ponovo je pao, odmarao, zatim se digao… Ostalo već znate: sad je bolje nego ikad, zrikav, gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj ga pogled u očima nikad nije napustio. Sada me ponekad intervjuišu, hoće da čuju nešto o životu i literaturi, a ja se napijem i dižem mog zrikavog, upucanog, pregaženog bezrepog mačora i govorim: “Gledajte, gledajte ovo! ” Ali oni ne shvataju, govore nešto u stilu:”Vi kažete da je Selin uticao na vas?” “Ne”, držim mačora u vazduhu,”već ono što se dešava, stvari kao što je ovo, ovo, ovo!” Tresem mog mačora, držim ga u zadimljenom i pijanom svetlu, on je opušten, on zna… Tad je intervjuima kraj mada sam ponekad ponosan kad docnije vidim slike i eto mene i eto mog mačora i uslikani smo zajedno. I on zna da je to ništa, ali da sve to ipak pomaže.