Smrt puši moje cigare

Znaš: Ponovo sam ovde I pijan I slušam Č ajkovskog na radiju . Isuse , č uo sam ga pre 47 godina Kada sam bio izgladneli pisac I sada evo ga Ponovo Sada kada sam stekao delimič nu slavu Kao pisac I smrt šeta ovom sobom Gore-dole Pušeč i moje cigare Cirkajuć i moje vino Dok Čajk uporno odrađ uje Svoju Pathetique , Kakav je to samo put bio I sva sreć a koja me je zadesila bila je Samo zato što sam kockice bacio Kako treba: Ginuo sam za svoju umetnost, Ginuo sam da se dokopam 5 dana – Sve što sam želeo bilo je da izbacim Reč iz sebe Slava , novac nisu bili važni : Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe A oni su me želeli za štanc-presom , Fabrič kom trakom Želeli su da budem magacioner u Robnoj kuć i . Pa, kaže smrt, prolazeći sobom , Svejedno ću te šč epati Ma šta bio: Pisac, taksista, svodnik, kasapin, Padobranac, ščepać u te . Važi srce, kažem joj . I sada pijemo zajedno Dok jedan po ponoć i polako prelazi u dva Po ponoć i i Samo ona zna pravi trenutak Ali sam je ipak zajebao: Izvukao sam svojih i još mnogo preko toga.