Veče

sedoga patrijara. Karlovac rumen; je l’ od radosti, il’ je to zraka srditog žara? sunce već seda; kroz oblak gusti prodiru svetli njegovi zraci, ko zračni, sjajni podupirači, što sunce drže da se ne spusti. Al’ badava je; eno ih nema, Crn im se oblak sumrakom sveti, a noć će Crna skoro odneti sunčevu slavu i slavu njinu. – Oj, sunce, sunce, što tako već ode, ala me sećaš na sunce slobode, na srpski sabor – i na manjinu…