Proglas

Po milosti božjoj i blagoslovu svetitelja iz Rasa, ja, car Srba, Grka i Arbanasa, zemljama koje od oceva nasledih i mačem osvojih, koje povezah krvnim sudovima svojih vojnika, dajem zakonik, i neka nema drugih zakonika osim mojih. Čedoubica, preljubnik, najahalac, onaj koga zlopakosni đavo uze, babun, bogumil i jeretik, slabić koji na sudu ne govori pravo, čovek koji skrnavi ikone svetih, biće surovo kažnjen po zakonima mojim, ali ne surovije nego što u zakonu stoji. Ja vlastelu, prema običajima otaca, od sebara izdvojih. Prvosvešteniku i vlastelinu sudiće se blaže nego meropahu, ali ne u strahu od carstva mi, i ne blaže nego što u zakonu stoji. Kudeljnici sirotoj pred nasilnikom zakoni moji biće umesto štita. Ni robu pravednom, ni neznancu što kroz carstvo mi hita, niti ikom treba da ih se boji, samo krivcu će se surovo suditi, ali ne surovije nego što u zakonu stoji.