Prva noć žalosti

Ako svedem oči, usnim zemljina lopta sva pod celcem, u glečere pretvorene planinske veđe, doline ledene nadgrobne ploče. Nema ptice da ostavi traga, nema runa, nema pera, ni paučinastog zmijskoga svlaka, nema glasa potoka ni kurjaka, ni razlike između jutra i večera. Nebo je ispražnjena, plitka zdela, zvezdama injem popale vlasi. Ako se prenem, misao mi se kao svitac svaki čas gasi. Iz zbirke: NEMAM VIŠE VREMENA (1973)