Šta će…

Uveo bačen cvet? Na svetu nikog nemam – Treba li mene svet? Išo sam dalje, dalje, Ljubavi tražeći hlad, Da u tom hladu umrem, Čezneći starac mlad. Mloga mi lepa moma Darova pogled svoj: Al’ jedna što bijaše – O, bože, bože moj ! Prvi je pogled osto U srcu urezan, Mlađanih mojih leta Ovo je bio san. O njoj sam samo snivo, Ona mi beše sve! Neka me ona vole, A svet prezire. Svet mi je ona bila, Ja nebo, sunce njoj – Al’ preka sudba htede – O, bože, bože moj ! U ovu Goru zađoh, U strani zavičaj, Ne gledam njeno lice, Njenoga oka sjaj. Samo se sećam raja Mladog života svog, Svakog poljupca, glasa, Pogleda njezinog. Pa tiho tužim, venem I kunem život svoj U ovoj pustoj Gori O bože, bože moj!