Pesniku

Za ljubav sveta – ljudi, Pesniče ti ne mari! Velike hvale huka – to je trenutan šum. Hladan je smeh gomile; glupakov sud pokvari Smisao. Al’ ti budi – čvrst i sam ko tvoj um. Ti – car si. I sam živiš. Kreće te volja tvoja, Tamo kuda te vodi slobode tvoje put. Usavršavaj samo duhovna blaga svoja, Ne traži da svet puni – mirnog ti posla kut. Blagorodni su samo tvog srca pravi trudi; O delu umetničkom umetnik strože sudi… A pusti i glupaku, pusti gomili toj Neka te brani, ili šta hoće neka zbori Nek’ pljuje onaj oltar gdje tvoja svetlost Gori Nestašluk dece neka koleba presto tvoj.