Plavi sanjar

Dozvolite mi da vam predstavim sanjara sa snovima plavim. Pesnik se nikad sasvim ne budi. On uvek nešto prede i plete. Pesnik je spolja ko i svi ljudi a iznutra — pravo pravcato dete. I to — dete koje se čudi ponečemu što rade ljudi. Pesnik gleda u svet kroz perce pauna i kroz frulu od zove. Njemu je kap rose — jezerce po kome najlepše lađice plove. Roj svitaca i buket cveća — to je za njega najveća sreća! Pesnik je srećan i kada pati i opet — tužan u bašti sreće. Pesniku svaka pesma uzvrati po kap detinjstva, kao proleće. Kad jutru sine slavuj u glavi prvo se bratu pesniku javi. Tada on luta kroz polja raži ko da se u bulke zaljubio I SVE TAKO, KAO DA TRAŽI NEŠTO ŠTO NIJE IZGUBIO … Svake večeri i svake zore on traži rime i metafore. Kad ih nađe, pesnik je tužan i ceo svet mu postane ružan. A kada nađe — sunce obasja brežuljke s krunama cveća i klasja. Pesnik se smeši i trepti, trepti u duši sveta ko zlatni leptir. Malo čupka travke za kose, malo mazi ive na međi, malo niže jagode rose na pozlaćene končiće žeđi … Pa siđe u neku zavičajnu dolju da pesmi otkrije tajnu. Jer, pesnik voli, to nisam reko, kćer jedne tihe sunčeve bašte, koja boravi negde daleko u predelima njegove mašte. ZBOG NjE ON, DECO, SVAKOG DANA OSEDLA BELOG KRILATOG ATA, I ZBOG NJE JE TAJ SIN ROSNIH POLJANA IZUČIO BEZBROJ ZANATA!