Znamenje

Duž međe kipe lipe.Sve ređe prisnivam miris davnih kajsija I što je moje pamćenje bleđe ta slika biva sve jasnija. Kućica tesna,kandilo nesna i oči pune tihog blistanja Dva bleda lica i ljubičica u pozlaćenom ramu svitanja. Tu klekoh ,oče,i rekoh: poče I snih plod kakav još ruka ne bra I tada pustih boso siroče srca na most najtanjeg rebra. I sad na licu nosim znamenje tajne što mi pod kožom bljeska Kotrljam uz breg krupno kamenje a niz breg sitne đinđuve peska.