Ona ide

Ko noć blaga u zvezdanom sjaju. Sve što ima u svetu krasote: Svetlog, tamnog – njene oči daju Sve nežnosti, i divote s njima, Što dan blistav ne može da ima. Ni zrak manje, ni ti više sama Sen u valu Crnih joj vitica Il u skladu loknica, il prama Što se spušta preko njenog lica, Preko čela, gde čedne, spokojne Misli – svoga mesta su dostojne Na tom licu koje ozarava Srećni osmeh večite vedrine; Gde dobrotom svakog očarava Mirni odsjaj večite vrline,