Ezra pound, dvije pjesme

POVRATAK Vidi, vraćaju se, ah vidi pipav Pokret, i spora stopala, Taj nemir u miru i nepouzdano Kolebanje! Vidi, vraćaju se, jedan po jedan, Sa strahom, i polubudni: Kao da sneg okleva I šumi u vetru, i kao da bi da se vrati nazad: Ovo su bili “Okrilaćeni strahotvori”, nepovredivi Bogovi krilatih cipela! Sa njima srebreni psi, što njuše trag u vazduhu! Hej! Hej! Ovi su bili brzi na pljački; Ovi oštroga njuha; Ovo su bile duše krvi. Spori na povocu, Bezbojni zauzdani ljudi BAŠTA Kao povesmo od lelujave svile, koje vetar nosi uz zid Ona šeta uz ogradu staze U Kensington gardenu I malopomalo umire Od neke vrste emotivne malokrvnosti. A okolo je rulja, Prljava, drska, nedopadljiva deca siromašnih. Oni će naseliti zemlju. Sa njom umire dobar odgoj i lepo ponašanje. Njena čamotinja je izvrsna i preterana. Volela bi da neko govori sa njom, I skoro se boji da ću ja Počiniti tu neopreznost. S engleskog preveo: Nikola Živanović