San

Kraj studenog vrela srce mi počiva. (Nitima ga omotavaj, pauče zaborava.) I voda izvora njemu priču priča. (Nitima ga omotavaj, pauče zaborava.) Moje budno srce o ljubavi priča. (Pauče tišine, tkaj mu tvoju tajnu.) I voda izvora slušaše ga tiha. (Pauče tišine, tkaj mu tvoju tajnu.) Srce mi studenim vrelom se razliva. (Ruke bele i daleke, ne dajte da voda teče.) I voda ga nosi pevajuć od milja. (Ruke bele i daleke, vodom sve oteče!) Prevod: Vladeta Košutić