Silentium!

Ćuti, skrivaj se i krij i sne i osećanja svoja; u dubini duše tvoje nek se rađaju i vode nečujno ko zvezdani sjaj u modri pusti noćni kraj. Divi im se i ćuti. Može li srce rečju sve da iskaže? Il drugi um da shvati šta te muči, gre? Izrečena misao je laž; kopajući, mutiš izvor čist — pij s njega tiho, i ćuti. Samo u sebi živet znaj! Unutrašnji svet tvoj nosi čitavu tajnu, čar i sjaj, koje će buka spolja svesno da razveje i ugasi dan. Slušaj njihovu pesmu — i ćuti!