Vi koji zvukom razasutih Rima

slušate uzdah što beše srcu hrana u prvoj tlapnji mladenačkih dana, kad delom drugi čovek bejah svima, različit stil što plače i misao ima zbog pustih nada i zbog pustih rana, nadam se da će shvatiti kom je znana iskustvom Ijubav: oprost molim njima. No svako je dugo, sada dobro vidim, o meni brblj’o i tiho i glasno, pa sam se sebe često sramim jako; l plod je mojih tlapnja da se stidim, i da se kajem, i da spoznam jasno: kratak je san na svetu htenje svako.