Lorelaj

Ja ne znam šta treba da znači Te tako tugujem, O nekoj starinskoj priči Jednako umujem. Tu mirno teče Rajna, Hladno je, hvata se mrak! Na vrhu od brega igra Poslednji sunčev zrak. Na tom bregu se vidi Lepote devojke stas; Ona sva u zlatu blista I zlatnu češlja vlas. Sa zlatnim češlja je češljem, I peva još uz to, A glas od pesme zvuči Silno i čudesno. Lađara u malom čunu Njen divlji zanosi ton; Na stene ne gleda dole, Već u nju gleda on. I sad lađaru i čamcu Ja mislim da je kraj: A sve to svojom pesmom Učini Lorelaj! Lorelaj je Lik iz starogermanske legende o lepotici koja sedi na istoimenoj steni iznad Rajne i svojom lepotom i pesmom zavodi mornare.