Dekart

Jedini sam čovek na zemlji, a možda nema ni zemlje ni čoveka. Možda me obmanjuje nekakav bog. Možda me je nekakav bog osudio na vreme, tu veliku varku. Sanjam Mesec i sanjam svoje oči koje gledaju Mesec. Sanjao sam veče i jutro prvoga dana. Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile. Sanjao sam Vergilija. Sanjao sam brdo Golgotu i krstove Rima. Sanjao sam geometriju. Sanjao sam tačku, liniju, ravan i zapreminu. Sanjao sam žuto, plavo i crveno. Sanjao sam svoje bolešljivo detinjstvo. Sanjao sam geografske karte i kraljevstva i onaj dvoboj u zoru. Sanjao sam nezamislivi bol. Sanjao sam svoj mač. Sanjao sam Elizabetu Češku.* Sanjao sam jučerašnji dan. Možda nisam ni imao juče, možda se nisam ni rodio. Malo mi je hladno, malo me je strah. Na Dunavu je noć. Nastaviću da sanjam Dekarta i veru njegovih dedova. ——— * Elizabetu Češku – Elizabeta Češka (1618-1680), kći Fridriha V, nemačkog kneza i češkog kralja. U izgnanstvu, u Hagu, upoznala Dekarta. Kasnije širila njegove ideje.