Gradinar 25

“Dođi k nama, mladiću, reci nam po istini: odakle ova ludost u očima tvojima?” “Ne znam kakva sam se vina od divljega maka ponapio pa mi je ludost ova u očima.” “Ah, sram te bilo!” “Pa, neki su mudri, neki glupaci; neki su oprezni, a neki nehajni. Ima očiju koje se smiješe, ima očiju koje plaču – a ludost je ova u mojim očima.” “Mladiću, zašto tako nepomično stojiš u sjeni drveta?” “Noge moje otečaše od bremena mojega srca, pa nepomičan u sjeni stojim.” “Ah, sram te bilo!” “Pa, neki stupaju svojim putem, neki su slobodni, neki okovani – a noge moje otečaše od bremena mojega srca.”