Za dve godine

Ne, ne postadosmo gluvlji i žuti, baš ista reč nas kô i pre prene, naši su kô i pre tamni kaputi, i ne vole nas iste žene. Opet nam igra – vremena davna u amfiteatrima i samoći, i isti fenjeri svetle nad nama, kao uzvični znaci noći. Prošlo, kô i sadašnje, isto nam znače, na buduće ne liče načisto, ne spavamo, zaboravljamo spavače i istu stvar radimo isto. Čuvaj, humore, vesele mladiće, u vrtlogu ih svetla i tame neka, velikima na slavu i sram biće i dobrima – na sujetu veka.