Jesenja pesma
Autor: Jovan Dučić
Prvi vetri s cveća nose
Sve peteljku po peteljku
Selice za Gorske kose
I zvezde za Crnu reku.
A ništa me ne pogleda
Još jedan put; sve nestaje
Sve se žudno ovde preda
Ovoj smrti koja sjaje.
Sve su oči zasenjene
Tihog mrenja tom lepotom;
I svaka stvar što se krene
Zažudi da umre potom.
Vaj, zna samo duh čoveka
I za život i za mrenja;
Dve obale ushićenja
Koje plodi ista reka.
Primetili ste grešku u tekstu?