Leto
Autor: Jovan Dučić
Iz dubrovačke Župe
Okićenu lozom i cvećem od maka,
Sreo sam je jednom, jednog vrelog dneva.
Na pučini magla providna i laka,
U vrućome žitu prepelica peva.
Iz vode i kopna odisaše leto
Mirisom i vatrom. Tesne staze behu
Pune Kosovaca. Veselo je cvetô
Turčinak u njenom govoru i smehu.
Ona je kraj mene tada koračala,
Strasna kao leto, pored mirnih vala,
Polivenih toplim bojama i sjajem.
Vaj! I mladost prođe, kô sunce nad gajem!
Samo još u meni ti si i sad taka:
U kosi ti isti cvetovi od maka.
Primetili ste grešku u tekstu?