Mirna pesma

U zenice me neprestano gleda: Šta traži u mojim očima ta žena? Sjaj magijski nekog sunca koje seda — Jednu drugu ženu i druga vremena? Jer zaljubljen pogled žene dobro vidi U očima našim, kroz sivu dubinu, Sve tragove kojim neprijatelj minu, I njegov sen kao tamni sen na hridi. Dugo sja na oku tugom večno mladom Lik žene što ga je očarala jednom; Zato jedna žena zna kad pođe kradom Pogled za odbeglom i za nedoglednom. Od prošlosti je duša napravljena; Slike su po cveću zrak sunca od juče; Od svačega je pala neka sena; I usahle reke i sad negde huče. A naše ljubavi što su davno pale, Kao pobijena jata na pô puta, Još žive životom svog prvog minuta U očima što su nekad rasplakale.