Moja ljubav

Sva je moja duša ispunjena tobom, kao tamna Gora studenom tišinom; Kao morsko bezdno neprovidnom tminom; kao večni pokret nevidljivim dobom. I tako beskrajna, i silna, i kobna, tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta? Ali tvoga daha prepuno je svašta, svugde si prisutna, svemu istodobna. Kad pobele zvezde, u suton, kad lugom, rađaš se u meni kao sunce noći, i u mome telu drhtiš u samoći, raspaljena ognjem ili smrzla tugom. Na tvom tamnom moru lepote i kobi, celo moje biće to je trepet sene; O ljubljena ženo silnija od mene – ti strujiš kroz moje vene u sve dobi. Kao mračna tajna ležiš u dnu mene, i moj glas je eho tvog ćutanja. Ja te ni ne vidim gde si, a sve duge sate od tebe su moje oči zasenjene. 1897.