Pesma ljubavi

Svoj jedini život ti živiš u meni; Da budeš osećaj i san ti se sazda; Ne tražim na putu tvoj Lik naslućeni – Daleko van tebe ide tvoja brazda. Oči su ti zato da oplode zvuke, I glas da molitvu u srcima rodi; Sav pokret izgleda zamah tvoje ruke; Ti sjaš u stvarima kao dan u vodi. Tvoj je dah da seme ne smrzne u njivi; Tvoja ljubav da bi bilo pobožnosti; Tvoja ravnodušnost, da može da živi Gordost očajanja i Gorki čar zlosti. Ti nisi u sebi jer ti nema kraja; Tvoj govor počinje muziku svih voda; Reči su ti konci u tkivu sveg sjaja; Ideš, ko molitva, od zemlje do svoda. I ti si načelo većma nego biće… Noć da blisnu zvezde; zamah pobednika, Da bude pobeda… Lepota, otkriće, Pre nego mom duhu beše reč i slika.