Pesma srca

Nestati u nečem koje srce vole, Umreti u nečem besmrtnom! Svog mača Baciti pred noge neke moći hole Što je i od ruke herojeve jača. Biti pred beskrajnim uzvišenog sitan; I tražeci Gorko sreću među nama, Verovati najzad, u čas neumitan, Da je san poreklo svima istinama. No taj ostrv sunca sam pronaći; sjajni Cilj sviju ciljeva i sveg večitoga! Reći svome srcu da je svet beskrajni, Jedno dobro za se, van ljudi i Boga. Dobro, ne znajući da ima dobrota! Hrabro, ne poznavši lovor ni izmirne! Čisto, i ne čuvši da ima čistota: Srce, kao sunce, da zlati što dirne. I sjajno i slično samo svojoj meti, Kao ozareno sunčanim aprilom, Sve puteve sumnje tako da nadleti – Ne dirnuvši zemlju drugce nego krilom.