Rastanak
Autor: Jovan Dučić
Opet sam te sreo tamnu, punu sete ̶
Braniš nevidljivoj suzi da poteče;
Kô san beznadežni, tako, jadno dete,
Ti beše pored nas celo jedno veče.
Sve beše odavna nestalo međ nami,
I ljubav, i mržnja. A naše dve strane
Duše osećahu, ipak, kô u tami:
Kipe dve tri suze još neisplakane.
I negdašnjeg srca, nikad nerečena,
Pritajena, tamna, reč htede poteći…
A kad pođe kao beznadežna sena ̶
Nikad možda nismo bili bliže sreći.
PESME SUNCA, (VI) Duša i noć
Pisano u Parizu, Ženevi, Sofiji i Atini 1900-1923.
Primetili ste grešku u tekstu?