Suncokreti

PESME SUNCA, Večernje pesme SUNCOKRETI U tužnom oku suncokreta, što nemo prati neba bludnje, tu su sve žeđi ovog sveta, sva nespokojstva i sve žudnje. Šûme u strahu svom od mraka: „Bog je pomalo sve što zâri; I svetlosti je jedna zraka mera i cena sviju stvari!…“ „Sve je što živi na dnu tmine s prokletstvom nemim na svet palo – Sve što ne gleda u visine, i nije jednom zasijalo!…“ S istoka kralji, obučeni u teško zlato, stoje plačni; I žreci sunca, naspram seni prosjački vape u čas mračni. Te tužne oči suncokreta u mom su srcu otvorene – Ali su sunca nakraj sveta, i tiho slaze mrak i sene. Pomreće noćas širom vrti, dvoredi sjajnih suncokreta, ali će biti u toj smrti sva žarka sunca ovog sveta. PESME SUNCA, Večernje pesme / Pisano u Parizu, Ženevi, Sofiji i Atini 1900—1923.