Susret

Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli, Dala si mi ruku i pošla si sa mnom. I idući stazom nejasnom i tamnom, Iskali smo sunca i sreće smo hteli. Oboje smo strasno verovali tada Da se besmo našli. I mi nismo znali Koliko smo bili umorni i pali Od sumnji i davno preživljenih jada… I zanavek kad se rastasmo, i tako Stežuć svoje srce rukama obema, Otišla si plačna, zamrzla i nema, Kô što beše došla, tužno i polako.