Večnost

Kad sve prođe,ove godine što blede. Ruke postanu stare i same, I ove kose nam kroz vreme osede. Sa toplinom će te dočekati rame. Kada dani postanu i previše isti. Koraci,bolni i onako kratki… Prošetaj samnom po onoj pisti, Gde smo koračali mladi i slatki. Kada vreme ti oduzme pravo žali. Pustoš ti dane ispisuje teške. Dođi da nastavimo gde smo stali. Da ispravimo one neispravljive greške. Kada suza ti kane ka zemlji što stojiš, I kolena ne mogu izdržati više. Za ova nedra ćeš uvek da postojiš. Dokle god u njima tvoje ime piše.