Zvezde

Sa ostrva Lopuda Visoko u granju mirno Gore zvezde, I široka pesma mora u tišini Čuje se oko nas; i ti glasi jezde Ko da rosa pada u srebrnoj tmini. U njenu sam kosu upletao strasno Mokre noćne ruže. Putem punim zova, Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno Oči pune zvezda i usta stihova. Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, ko padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja… A more je puno zvezda, pa ih njiše, I po žalu nemom, praznom i bez sane, Kotrlja ih svu noć, ko pesak i pene… PESME SUNCA, Jadranski soneti