Zimska pesma

Zima, zima – e, pa šta je, ako j’ zima, nije lav! Zima, zima – pa neka je, ne boji se ko je zdrav! Hajd napolje momak ko je, tamo veje krupan sneg, vidiš onde navejo je čitav bedem, čitav breg. A šta može zima meni, šta mi može, šta mi sme? Nek mi nosić pocrveni, eto to je, to je sve! Seka Zorko, nemoj stati; tvoj nek bude prvi red; sad ćemo se zagrejati – čučni samo na taj led! Gle sad žive železnice – to je trka, to je let! Zbogom, ptice krilatice, naš je sada ceo svet! Iz nosa nam para liže, – hajd u goste ko je zvan – a Campa nas jedva stiže – tika-taka, „ajzliban“!