Oj, ta veruj veru meni

Zar se nisam dosta kleo? Moj pupoljče prerumeni, zar ti nisam dosta veo? Hoćeš sunce da ti snesem da zasvetli suncu mom, il’ s njim rane da sažežem srcu mome bolesnom? Il’ ćeš da ti mesec mladi vile snesu s nebesa da ti ljubav s lica hladi ta sedefli lepeza? Il’ u krilo da ti stresu sve aleme nebesne, da zvezdama isprevezu tvoje želje, tvoje sne? Hoćeš zoru da te dvori? Hoćeš da te slavi dan? Il’ uz tebe da ti Gori mač od munje usijan? Sve to tebi, mojoj duši, sve ću tebi dati ja: i kad mi se srne s’suši, daću ti od njega pra’.