Akt

Nebo je tvog žutog dodira skrivalo nevidljivi vrt strasti i muzike. Visoki bršljan krvi grlio je tvoje kosti. Dragost duše – lahor drhtavi – gibao je svaki deo tvog tela. Kakav divan suton rumenila i umora beše tvoja put. Bila si kao zvezda bez sjaja koja je od sunca primila svetlo svog obrisa. Samo ti pod stopalima beše noć. Bila si tamnica muzike, muzike zatočene, koja je tražila put bega u svakom tvom pokretu, al nije mogla izaći i zato je provirivala kao dete na okna tvojih bistrih očiju.