Dovoljno

Koliko mi puta fale za stih neke reči. Koliko puta ne znam, ko mi je od koga preči. Često mi vreme stane, a sat i dalje kuca. Usne suve, uvek željne poljupca. U životu mi je falilo impulsivno stpljenje. Želim neki svoj mir, u tom miru javno mnjenje! Malo mi je novca, u dzepovima punim. Želim da me niko ne razume, a smatra čovekom umnim. Nedostajao mi je uvek neko, a sam nikada nisam bio. Za malo pažnje molio, dok sam danima besedio. Na klaviru dirka manje, na gitari fali žica. Svega malo..spavanje mi je postalo dokolica. A šta je malo, mnogo, ili više? Ta mera ne postoji, to nigde ne piše. A kako mere nema, onda sam nadji za sebe meru. Dovoljno je istina. Više, želja. A za najviše moraš imati veru!