U dva života plakaću

Posle tebe ne znam nikoga da volim. Svako drugo srce ranim i zabolim. I dok sa njom za ruku se držiš, jecaj moj da l’ cujes, da l’ možeš da izdržiš? Da danas ne zastaneš, suzu da zadržiš? U dva života plakaću za nas. I srce ce pući kad čuje konja kas, što danas te voze da njoj se obećaš. A kleo si se meni. O, da li se secas? U život se kleo, znaj sebe prokleo! Moj dah zadnji sad poklanjam tebi. Možda sa tobom srećna bila ne bih. U ovom životu to saznati neću. A sad, znam, red je – želim ti svu sreću!